Андрей Тихомиров "Како је Исус Христ заиста изгледао?"

Како jе Исус Христ заиста изгледао?
Андрей Тихомиров

Хришhанство jе немогуhе замислити без негове централне фигуре – Исуса Христа, Спаситела. Исус jе грчка транскрипциjа хебреjског имена Јешуа, скраhеног од Јехошуа, што значи „Јеховина помоh“ или „Спасител“. Реч „Христос“ jе грчки превод хебреjске речи „машиах“ (помазаник), што дословно значи „помазан маслиновим улем“.

Андрей Тихомиров

Како jе Исус Христ заиста изгледао?

Хришhанство се не може замислити без негове централне фигуре-Исуса Христа, Спаситела. Исус jе грчка транскрипциjа хебреjског имена Јешуа, скраhено од Јехошуа, што значи "jеховина помоh", или"Спасител". Реч Христос jе превод на Грчку jевреjску реч машиах (помазаник), коjа буквално значи помазан маслом маслине.

Као Син Божиjи, роhен jе од смртне жене Деве Мариjе, због чега се називао сином Божиjим, и лудским.

Јеванhеле / од луке / описуjе то овако: живели су (Девица) Мариjа и нен супруг Јосиф, столар са коjим jе била само заручена (у Талмуду, збирци jевреjских закона, речено jе да се венчане врши сексуалним односом и, измеhу осталог, може се спровести, почев од три године, исти обичаjи постоjе и код других народа, на пример код Казаха жастай – кудаласу вереница у детинству младожена и невесте, удаjа малолетника.

Познати холандски филмски режисер Пол Верховен, коjи jе снимио филм "Основни инстинкт", написао jе книгу" Исус из Назарета: реалистички портрет", коjа jе обjавлена 2008.године, где тврди да jе Исус био син Мариjе и римског легионера, а Јуда ниjе издао Христа, веh jе испунавао само негове упутства.

И поjавио се Мариjи анhео Гаврило (од древног jевреjског човек Божиjи), и рекао да hе она зачети од Духа Светога непорочно и да hе нен син бити Спасител. Хришhанска црква слави Христов Божиh тачно након 9 месеци након Благовести 25. марта (7 априла), што указуjе на неке сумне да jе то веома слично трудноhи и, судеhи по иконама, Исус jе изузетно сличан Гаврилу. А.С. Пушкин jе у своjоj поэми "Гавриилиада" дао пародиjу на оваj еванhелски прича, због чега jе подвргнут репресиjама царске власти.

Пастири или Маги (коjи се помину само у jеванhелима по Матеjу и Луки) коjи су дошли до jаслица (места за хранене животина) у коjима се налазио Исус, Јосиф jе у ствари протерао Мариjу због прелубе, па jе Исус био у jаслама, то ниjе било ко други као агенти партиjског царства (тада се тако звала Персиjа, данашни Иран), коjи се борио против Рима, а Палестина jе била Тадашни крал jудеjски Ирод jе био римски ставленик, а парфjани су покушали да га натераjу на сарадну, али то нису успели. Тада су почели да траже новог цара меhу роhеном децом. Оваj древни обичаj jе, на пример, сачуван у будизму, а Ирод, сазнавши о томе од магова (Мт. 2:2), послао jе да убиjе бебе (о томе говори само Матеj), и "Света породица" jе побегла у Египат. Али само из логике религиозног размишлана, како обjаснити зашто су уопште ишли код нега!? Требало jе одмах иhи на одредиште!

Дева Мариjа jе у одреhеном року родила дете коjе су назвали Исус,и коме су дошли да се поклоне погрешни Маги /Матеj,2, 112/, не пастири /Лука,2, 818/, то jест преодевани агенти парфjана. Мария jе име не само од Мариам (госпоhа мора арамеjска реч, упоредите са именом латинског порекла Марина – морска), веh и од Маре Горка, волена, тврдоглава древног jевреjског порекла, тако су на истоку називали плакалщице. На пример, три Мариjе су оплакивале Христову смрт, тj. Постоjи веома неволен од стране цркве и зато jе мало позната верзиjа описаних догаhаjа, изложена од стране класичних историчара Јустина, Тертулиана, Келсуса (Целса), Оригена, као и у Талмуду, према коjем jе Исус из Назарета био ванбрачни син селане Мариjе од бегалог римског воjника Пантере, од коjег се нен муж (Јосиф) након тога, у складу са jевреjским законима, развео. Савремени руски научник, доктор историjских наука Борис Сапунов тврди, исходяhи од методе теориjе сведочена, да jе Исус Христос био Грк по оцу. Он jе саставио речни портрет Христа и послао га различитим криминалистима и антрополозима, нихов заклучак jе jедан – оваj човек припада грчко-сириjском типу. Алузиjа на то jе и у Јеванhелу: када се догоди сасвим принципиjелан Исусов спор са фарисеjима, коjи су се разликовали показном побожношhу, они, као да, измеhу осталог, изjавлуjу Исусу: "ми нисмо роhени од лубави", након чега, у наjболим традициjама кухинских сукоба, следи тренутни прелаз на личности. Он им: "синови hавола", они су му: "Бес у теби", са чиме су се раздвоjили /Јован,8, 41-52/. У принципу, то jе сасвим могуhе ако узмете у обзир неке необичности: на пример, Исус ниjе дозволио ученику да сахрани Очево тело: "нека мртви сахране своjе мртве" /Матеj, 8,21-22/ (Партхианс jе имао религиjу зороастризам,где лешеви нису сахранени у землу, веh су смештени у посебним кулама тишине – дакмах, где их птице jеду, очишhене кости се бацаjу у дубоки бунар у центру куле, тако да "чисти елементи" – вода, ватра, земла, ваздух, "нечисти" труп, слични елементи гробница налазе археолози у култури синташта-Аркаим на jужном Уралу). А као пета заповест Моjсиjева: "Поштуj оца свог и маjку своjу…, коjу Спасител цитира нешто касниjе/Матеj,19,19/. Или jе "живи пас боли од мртвог лава"? У Авести, главноj книзи зороастризма, у првоj книзи Вендидада, два поглавла су посвеhена псу и различитим прописима како се поступа са псом, за убиство пса следи казна оштриjа од убиства човека. Пас jе очигледно био тотемска животина код древних Индоевроплана.

У сваком случаjу, сасвим jе могуhе да jе Исусово детинство било далеко од без облака. Делом, о томе говори познати "нема пророка у своjоj отаuбини" / Матеj, 13,57; Лука,4, 24/, а, делимично, непристоjан, благо речено,став према маjци и браhи (Исус jе имао браhу) /Матеj,12, 46-50/. Теза о непорочном зачеhу прихваhена jе тек на III Васеленском сабору 431. године.

Чак jе и сенка сумне у нелегитимност могла сjаjно отровати живот малом Јудеjу, и, у овом случаjу, Христову личност, формираjуhи се у окружену општег отуhена, и, под условом чак и мале наследне предиспозициjе.

С обзиром на чиненицу да jе спасител све предвидео и сам изабрао дванаест ученика апостола, може се са сигурношhу реhи да Јуда Искариотски ниjе испунавао само и не толико сатанску волу /лук, 22,3/ Колико "промисло Божиjе", веh може бити и лудско (другим речима, грамотно замишлена провокациjа). Индиректне индикациjе за то су: Исусова фраза: "оно што радиш,ради више" /Јован,13, 27/, – и обраhене "приjателу", када jе све веh било jасно (иако му jе и раниjе било jасно), када jе Јуда довео народ "са мачевима и колцима" и сасвим очигледном сврхом /Матеj, 26,50/. Можда то уклучуjе "Јудин полубац" и негово накнадно самоубиство /Матеj,27,3-5/. То jест, на основу онога што jе речено, Јуда Искариота jе можда трагичниjа фигура него што се обично мисли. Истина, Исус jе такоhе рекао апостолима: "jедан од вас jе hаво "(лажов и отац лажи)/Јован,6,70/. Јуда Искариот (Јуда од древног jевреjског идн или адам човек, Искариот из древног jевреjског Иш Кариот мушкарац из Кариота), иш муж, Мушкарац, ишша досл. муж или жена. Један од 12 апостола Исуса Христа, коjи jе по унапред одреhеном договору играо улогу издаjника како би створио привид прогона римских власти и jевреjских свештеника на секту хришhана у настаjану, (психолошка улога "страдалника") и подстакао Јевреjе да се боре против угнетача – знатника и страних осваjача. Занимливи су проповеди: "ко ниjе са мном, он jе против мене "/ Матеj,12,30/…Ко ниjе против вас, он jе за вас (апостолима) " /Марко,9,40/. С jедне стране,"…погодниjе jе да камила проhе кроз игличасте уши него богата у Царство Божиjе, и, одмах, "лудима jе то немогуhе, Богу jе све могуhе."Матеj,19,23-26/. «…сваки коjи се гневи на брата свог узалуд, подле