Андрей Тихомиров "«Hladni rat»: nacionalizam i religija"

«Hladni rat»: nacionalizam i religija
Андрей Тихомиров

Neki citati americkih stratega iz knjiga sovjetskog perioda (zamenite SSSR Rusijom, Ukrajinom, Belorusijom i dalje na listi) i dobijte zanimljive rezultate da se ni?ta u imperijalizmu ne menja: "moramo poku?ati destabilizovati Sovjetski Savez i njegove satelite, doprinoseci razlici izmedu naroda i vladara". "Trebalo bi da poku?amo da zabijemo klin u odnose izmedu rukovodilaca razlicitih zemalja komunistickog bloka, da posejemo seme nezadovoljstva i sumnje. Moramo rasplamsati plamen nacionalizma u marionetskim Drzavama. Trebalo bi da podstaknemo ozivljavanje verskih osecanja iza Gvozdene zavese".

Андрей Тихомиров

"Hladni rat": nacionalizam i religija

"HLADNI RAT" I RELIGIJA

Neki citati americkih stratega iz knjiga sovjetskog perioda (zamenite SSSR Rusijom, Ukrajinom, Belorusijom i dalje na listi) i dobijte zanimljive rezultate da se ni?ta u imperijalizmu ne menja: "moramo poku?ati destabilizovati Sovjetski Savez i njegove satelite, doprinoseci razlici izmedu naroda i vladara". "Trebalo bi da poku?amo da zabijemo klin u odnose izmedu rukovodilaca razlicitih zemalja komunistickog bloka, da posejemo seme nezadovoljstva i sumnje. Moramo rasplamsati plamen nacionalizma u marionetskim Drzavama. Trebalo bi da podstaknemo ozivljavanje verskih osecanja iza Gvozdene zavese.""Promovisanje subverzivnog rada u socijalistickim zemljama ima takve ciljeve: diskreditovanje dru?tvenog i drzavnog poretka, prikazivanje "krize" njegovih temelja; podsticanje nacionalistickih predrasuda i ostataka; promovisanje ozivljavanja interesa za religiju u politickom kontextu; izazivanje nezadovoljstva, nezadovoljstva zivotom, poslom, obezbedenjem; izazivanje nezdravog interesa za razlicite cinjenice, datume, dogadaje od negativnog znacaja; mussirati pretpostavke, glasine, pretpostavke o predstojecim dogadajima, promenama, odlukama, ekonomskim i politickim koracima rukovodstva i sl. I to je samo izuzetno mali izbor citata. Da li se ne?to promenilo od tada? Po mom mi?ljenju, sve se samo pogor?alo.

Savremena Ukrajina je sirovina kolonija sa marionetskim rezimima, ali u njima se formira nacionalna burzoazija, stvorena, pre svega, prodajom sopstvenih prirodnih resursa. Pristupanje EU ce u potpunosti" vezati " ukrajinsku ekonomiju za Evropu. Stanovni?tvo ce postati gastarbajteri u razvijenim zemljama EU, ?to im je izuzetno korisno. To je sav sir-bor. Primer, pridruzivanje EU biv?im "zemljama socijalizma" i biv?im sovjetskim republikama, sve su to sirove kolonije razvijenih zemalja EU. SAD-to je korisno, jer EU zapravo zavisi od SAD-vojne baze, izmi?ljene "pretnje" od Rusije, itd u svakom slucaju, mozete primeniti taktiku "podeli i osvoji", jer Evropska unija nije drzava, vec neka amorfna unija koja se uvek moze uni?titi. U tom slucaju i pomocu religiozno-nacionalistickih "instrumenata". Medutim, odavno je naucno dokazano da svi ljudi pripadaju istoj vrsti-Homo sapiens i da su rodaci( zbog genetskih mutacija), ali oligarhijska taktika " podeli i osvoji!"na svaki nacin se kultivi?e, jer je podela ljudi po nacijama i religijama korisna za plutokrate.

ZA?TO PLUTOKRATI IMAJU RELIGIJU?

Pri plutokratiji (od grckog vlast bogatih) ?iroko se koristi religija. Za?to? Zato ?to je korisno" prevariti " siroma?ne glave-odvesti iluzije u svet. U kapitalizmu, socijalna privrzenost radnickih masa, nesigurnost u sutra, iznenadna razornost nekih i obogacivanje drugih stvaraju i odrzavaju veru u natprirodne sile, kao da vladaju nad ljudima.

Tokom ljudske istorije, religija se koristi za jacanje polozaja exploatatorskih klasa i podredivanje exploatisanih. Sami bogati ne moraju da veruju u boga. Tako se ateizam kao elitisticki, aristokratski pojavio u Engleskoj i Francuskoj XVIIXVIII veka, pogodan samo za socijalni vrh. Da Bog nije postojao, trebalo bi ga izmisliti ("…Si Dieu n'existait pas, il faudrait l'inventer") izjavio je Volьter, koji je smatrao da religija treba da sluzi kao neophodna" uzda " za narodne mase.

Talmud izjavljuje:" Carstvo zemaljsko odgovara carstvu nebeskom " (Berahot, 58A). Medutim, ispravnije bi bilo da se ova formula okrene i kaze: "Carstvo Nebesko odgovara carstvu zemaljskom", drugim recima, predstave Talmuda (kao i drugih "svetih" knjiga) o Bogu i andelima, raju i paklu, o nagradama i kaznama su fantasticne slike stvarnog zemaljskog zivota ljudi. Ipak, u samim" svetim "knjigama, po?to su ih ljudi pisali dugo vremena, nalaze se ateisticke odredbe:"sudbina ljudskih sinova i sudbina zivotinja je jedna: kako oni umiru, tako umiru i ovi, i jedan dah u svima, i covek nema prednost u odnosu na stoku". (Propovednik, 3:19).

Svaka religija pazljivo uklanja ekonomske, politicke i socijalne zahteve narodnih masa iz svog "ucenja", ostavljajuci samo neku bozansku efemernu obojku. Obozavanje "vi?ih sila" postepeno dovodi do pojma (slike) boga – Vrhovnog Bica dostojnog obozavanja. U zrelim oblicima religija, Bozja ideja pobeduje sve demonsko, oslobada se od njega. Po analogiji sa odnosima "Otac-Sin" i drugim, bog se misli kao gospodar i istovremeno zastupnik, Spasitelj coveka. Bog se misli i kao cuvar obicaja, tradicije, morala, koji povezuje ljude kulturnih veza koje se po?tuju u dru?tvu duhovnih vrednosti. Sebicna zelja da umiri bogove, da ih prizove u pomocnike kombinuje se sa nesebicnim po?tovanjem, zeljom da se sledi visok obrazac. Sa jacanjem ovog trenutka povezan je razvoj u okviru religiozne svesti na njegovim vi?im stepenicama etickih predstava, ideala, normi. Religiozno-eticki stav prema bozanstvu cesto daje veri svetli, radosni karakter, doprinoseci formiranju visokih op?tecoveckih vrednosti.

Religija slozeno duhovno obrazovanje i dru?tveno-istorijski fenomen koji se ne uklapa u jednoznacne, pravolinejske karakteristike. Jedna od istorijskih misija religije, koja u savremenom svetu dobija nevidljivu aktualnost, bila je formiranje svesti jedinstva ljudskog roda, znacaja moralnih op?tecoveckih normi, trajnih vrednosti. Ali u religioznom pogledu na svet mogu se izraziti i sasvim druga raspolozenja, ideje: fanatizam, neprijateljstvo prema ljudima druge vere, cemu je mnogo primera u pro?losti i sada?njosti. Iskustvo na?ih dana daje primere neprimirivog neprijateljstva i izmedu razlicitih grupa ljudi iste vere. Ali to ne daje razlog da se jasno proceni socijalno-politicka uloga religioznih stavova uop?te.

Конец ознакомительного фрагмента.

Текст предоставлен ООО «ЛитРес».

Прочитайте эту книгу целиком, купив полную легальную версию (https://www.litres.ru/pages/biblio_book/?art=69163306&lfrom=174836202) на ЛитРес.

Безопасно оплатить книгу можно банковской картой Visa, MasterCard, Maestro, со счета мобильного телефона, с платежного терминала, в салоне МТС или Связной, через PayPal, WebMoney, Яндекс.Деньги, QIWI Кошелек, бонусными картами или другим удобным Вам способом.